Što mislite, kako bi stvari za vas izgledale danas da ste sav onaj trud i vrijeme uloženo u tuđe snove, tuđe poslove, projekte i ciljeve uložili u vlastite? Da ste sami sebe uzeli za ozbiljno? Da ste ispunili barem 20% obećanja koje ste si dali?
Ne znam zašto, ali imam dojam da sami sebe prečesto držimo na nekom čekanju. Držimo život na čekanju. Dok ne obavimo sve što trebamo obaviti za druge. Dok ne ispunimo obećanja koja smo dali drugima. Usput gubimo bubrege, godine, pamet.
Naranča blog 